Образовање:

• 2003. – доктор философије, Универзитет у Београду, Философски факултет. Докторска дисертација: Онтолошки смисао Платонове поставке о идеји
• 1999. – магистар философије, Универзитет у Београду, Философски факултет. Магистарски рад: Питање повијесногā код Мартина Хајдегера
• 1995. – дипломирани философ, Универзитет у Београду, Философски факултет

Кретање у каријери:

• 2014 – редовни професор, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука.
• 2009–2014. – ванр. професор, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука.
• 2004–2009: доцент, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука.
• 2000–2004: асистент, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука.
• 1996–1997; 1998–2000, стипендиста Министарства науке, Институт за философију и друштвену теорију, Београд.
• 2007–2016: уредник за издања из философије и хуманистике у Академској књизи, Нови Сад.

Научне монографије:

1. Homo maximus. Елементи философије спорта, Укронија, Београд, 2018, стр. 442, ISBN: 978-86-6002-020-0.
2. Философија ангажовања, Завод за уџбенике, Београд, 2014, стр. 404, ISBN: 978-86-17-18716-1.
3. Будућност страха и наде. Један философски оглед о долазећем времену, Бања Лука, 2011, стр. 108, ISBN 978-99955-84-09-2.
4. Биће и судбина. Хајдегерова мисао између узорности и временитости, Завод за уџбенике, Београд, 2009, стр. 480, ISBN 86-7543-098-1.
5. Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије, ИКЗС, Сремски Карловци-Нови Сад, 2005, стр. 612, ISBN: 86-7543-098-1.       

Награде:

1. 2015: Награда града Београда за најбољу књигу из области хуманистичке теорије у 2014. години, за монографију: Филосфоија ангажовања.
2. 2006: Награда „Никола Милошевић“ Другог програма Радио-Београда за најбоље дело из Философије, естетике, књижевне теорије и теорије уметности у 2005. години, за монографију: Идеје и начела. Истраживање Платонове онтологије.

Истраживачке стипендије:

1. Немачка служба за академску размену (DAAD), 1997/98. године.
2. Сасакавина фондација, 1996. године

Студијски боравци:

1. Универзитет у Тибингену, Философски факутлет, 1997/98.
2. Универзитет у Тибингену, Философски факултет, 2000 (краћи).
3. Илионишки универзитет, Чикаго, Одељење за политикологију, 2002 (краћи)
4. Универзитет у Базелу, Философски факултет, 2005 (краћи).

Важније објављене научне студије и чланци:

1. Chaslav D. Koprivitsa, „Agonality and Eccentricity of Man and Culture: A Historical-Systemic Retrospective on Genesis of Sports“, у: C. P. Martins Antropologia do desporto/Anthropology of Sport (2025; електронско издање), стр. 169–195.
2. Проблема платоновского понимания образования“, у: А. А. Иваненко (прир.), Философия истории философии. том 5 (2024), Издательство Санкт-Петербгского университета, стр. 241–257.
3. „Понятие народа — между сообществом памяти и воображаемым сообществом: философские наблюдения о концептуальном этногенезе [Поимање народа – између заједнице сјећања и замишљене заједнице. Философска разматрања о концпетуалној етногенези]“, Москва, Вестник Финансового университета (Гуманитарные науки) 13/4 (2023), стр. 64–67.
4. Bojevniška eksistenca v delih Ernsta Jüngerja in Stanislava Krakova“ [Ратничка егзистенција у дјелима Ернста Јингера и Станислава Кракова], Primerjalna književnost 45/2 (2022), стр. 101–115 (на словеначком).
5. Philosophia particeps. На раскршћима теорије и егзистенције у мисли Габријела Марсела“, у: М. Кнежевић (ур.), Philosophos – Philotheos – Philoponos. Studies and Essays as Charisteria in Honor of Professor Bogoljub Šijaković on the Ocassion of His 65^th Birthday, Београд–Подгорица, 2021, стр. 606–636.
6. Chaslav D. Kopvititsa, „The Concept of Engagement“, Philosophy and Society 31/2 (2020), pp. 177–193.
7. „Событие: к филологическо-философическому прояснению“ [Догађај. Филолошко-философско разјашњење], Научный результат, том 6, 2 (2020), стр. 4–20 .
8. Пандемијски, про-страшени свијет. Покушај феноменолошке анализе искуства (и) стварности у радикално прелазном стању“, Критика. Часопис за филозофију и теорију друштва 2 (2020), стр. 203–227.
9. „Аутобус ни не треба гурати. Анализа Бергер-Лукманове философије без философије“, Гласник Етнографског института САНУ (2019) LXVII (1), стр. 63–76.
10. „Синдром идентичности глубокого приграничья. Приложения к пониманию Kраины“ [Синдром идентитета дубоког приграничја. Прилози разумијевању крајине], Журнал фронтирных исследований, 4.2 (2019), стр. 257–295.
11. „Философский взгляд на Империю в пост-версальском свете: метафизика империи“ [Философски поглед на Империју у постверсајском свијету. Метафизика империје], П. Боянич (ур.) Война и ответвеннность в рефлексии интеллектуалов (1918–1938), Москва–Екатеринбург, 2019, стр. 84–101.
12. „Общество: операциональное определение и эпистемический генезис“ [Друштво. Оперативно одређење и епистемичка генеза], Научный результат. Социальные и гуманитарные исследования 4/5 (2019), стр. 4–15.
13. Возможность конституирования цивилизации/культуры как коллективного социоисторического актора“ [Могућност заснивања цивилизације/културе као колективног социоисторијског актера], Научный результат. Социальные и гуманитарные исследования, том 1/5 (2019), стр. 4–15.
14. Laudatio Imperii. Несвоевременные размышления после заката одной ‘великой идеи’ [Слављење Империје. Несавремена разматрања након заласка једне „велике идеје“]“, Δόξα / Докса 2 (30), Одесса, 2018, стр. 22–32.
15. Tschasslaw D. Kopriwitza, „Starke Grenzen – weiche Kerne. Eine Besinnung auf das Verhältnis der europäischen Praxis der Grenzziehung und das Phänomen der Identitätsbildung“ [Чврсте границе – мека језгра. Рефлексија о односу еворпске праксе повлачења граниа и феномена градње идентитета], у: M. Diaconu/ B. Boteva-Richter (прир.), Grenzen im Denken Europas, Wien, 2017, стр. 111–133.
16. Tschasslaw D. Kopriwitza, „Heidegger und der Anthropozentrismus“, Heidegger-Jahrbuch 10 (Heidegger und der Humanismus), Freiburg/München, Karl Alber Verlag, 2016, стр. 178–190, ISBN: 978-3-495-45710-8.
17. Tschasslaw D. Kopriwitza, „Zur Phänomenologie der Gastlichkeit, oder über die Pflicht Europas, gastfreundlich zu sein“ [О феноменологији гостинства или о обавези Европе на гостопримство], у: B. Liebsch et al. (прир.), Perspetkiven europäischer Gastlichkeit. Geschichte – Kulturelle Praktiken – Kritik, Bonn, 2016, стр. 561–579, ISBN: 978-95832-979-3.
18. Chsalsav D. Koprivitsa, “'Balkanism' as Discourse(s) of Power(lessness). Towards the Questionability of Narrativism“, European Quarterly of Political Attitudes and Mentalities 3/5 (2016), стр. 56–69.
19. Tschasslaw D. Kopriwitza, „Heidegger: Ontologie der Technik – Technik als Ontologie“ [Хајдегер: онтологија технике – техника као онтологија], Heidegger-Jahrbruch 9 (Heidegger und die technische Welt), Karl Alber Verlag, 2015, стр. 38–56.
20. Chaslav D. Koprivitsa, “The Balkans, Europe’s Distant Back Yard: Identity – Alterity, Necessity – Arbitrariness“, European Quarterly of Political Attitudes and Mentalities 2/2 (2013), стр. 18–34.
21. „Хајдегерова критика философије културе“, Theoria 4 (2012), стр. 139–154.
22. „Идентитет и другост Европе. Проблем европског односа према себи и другима“, Социолошки преглед (2011), год. 45, бр. 3, стр. 295–322.
23. „Онтологија моћи између феноменологије и генеалогије“, Социолошки преглед (2010), год. 44, бр. 1, стр. 37–62.
24. „Проблем свијета у Хусерловој философији: основне црте, главне тешкоће, перспективе“, Theoria 4 (2009), стр. 23–53.