Разговор на тему „Све што стане у реч“, о књижевности, језику и моћи написане речи, одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. 

На догађају су говорили проф. др Добривоје Станојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, професор дикције др Радован Кнежевић са Факултета драмских уметности у Београду и песник Марко Милошевић. 

Професор др Добривоје Станојевић говорио је о првом заједничком сусрету са песником Марком Милошевићем и професором др Радованом Кнежевићем. Он је охрабрио студенте да слободно пишу и објављују поезију, али да је потребно да добро промисле о томе шта су написали пре објављивања. „Има поезије коју када почнете да читате не знате зашто сте почели да је читате, а када завршите не знате шта сте из тога научили. Марко је аутентични и рођени песник који не дотерује и не шминка своје стихове, па је све оно што напише допадљиво, освешћујуће и популарно“, закључио је професор Станојевић. 

Објашњавајући основне карактеристике поезије, професор др Радован Кнежевић истакао је да су главни делови поезије емоције и ритам. Међутим, он је истакао да постоје два питања на која још увек нико није пронашао одговор, а то су како песма настаје и како се изговара. „Ви имате ту срећу да можете да слушате песника који уживо говори своју поезију и то представља Марково мајсторство. Такође, Марко је један од два песника који могу да напуне сваку салу када стану на сцену“, подвукао је професор Кнежевић.

Песник Марко Милошевић навео је да се песник не постаје у школи, већ рађа, али и да је потребно бити довољно луд и храбар да би то неко препознао. Он је посаветовао студенте да је увек боље научити песму напамет, па онда говорити, јер се читањем не могу исказати емоције. „Сваки пут када говорим песму у глави видим слике, чак је и памтим по њима. Размена емоција је важна, зато увек дам целу своју душу, али на крају узмем по комад од сваког слушаоца да бих преживео до следећег наступа“, поентирао је Милошевић. 

Разговор је уприличен стиховима песама песника Марка Милошевића.

Модераторка догађаја била је проф. др Лидија Мирков са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Разговор је организовала редакција студентског часописа „Политиколог“.