Globalni projekat medijskog monitoringa (GMMP) započet je 1995. godine sa ciljem da se empirijski ustanovi kakvo učešće i uloge u informacionom ekosistemu imaju žene u poređenju sa muškarcima. Od tada, u petogodišnjim ciklusima, GMMP pravi „snimak” ključnih dimenzija rodne ravnopravnosti u vestima. Prvobitno organizovan povodom Četvrte svetske UN konferencije o ženama održane u Pekingu, monitoring je tokom godina izrastao u najveću i najdugovečniju istraživačku i zagovaračku inicijativu za rodnu ravnopravnost u informativnim medijima.

Ove godine je realizovano sedmo izdanje istraživanja u kom je učestvovalo 94 zemlje. U Srbiji je pod rukovodstvom profesorke Snježane Milivojević, nacionalne koordinatorke, istraživanje sprovedeno treći put zaredom (2015, 2020, 2025). Monitoring je obavio tim Fakulteta političkih nauka koji je vodila profesorka Danka Ninković Slavnić.

Pošto su prošle tri decenije od prvog istraživanja i usvajanja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, rezultati nude priliku za ozbiljnu refleksiju o svemu šta se za to vreme promenilo. Osim toga, kako i tim fakulteta već jednu deceniju prati srpske medije, prepoznaju se i domaći trendovi i odlike ovdašnjih medija u poređenju sa globalnim promenama.

Spor napredak ka rodnoj ravnopravnosti u informativnim sadržajima

Globalni nalazi pokazuju da je, nakon postepenog porasta zastupljenosti ženskih glasova u vestima, oko 2010. godine došlo do stagnacije. Od osoba koje se pojavljuju, čuju ili o kojima se govori u štampanim, TV i radio vestima, samo 26% su žene. Tokom tri decenije zabeležne je rast od svega devet procentnih poena. Žene imaju neznatno veću verovatnoću da budu zastupljene u pričama objavljenim na informativnim veb-sajtovima, gde čine 29% osoba koje se pojavljuju u vestima.

Kada je reč o Srbiji, prisustvo žena u vestima tradicionalnih medija je tokom poslednje dekade u niskim 20-im procentima (22%, 20%, 24%), dok je u onlajn vestima usled dominacije "mekih vesti" i priča iz života poznatih taj procenat značajno skočio, tako da je 2025. godine svaka treća osoba u onlajn vestima bila žena (36%).

Ženska ekspertiza je i dalje izrazito zapostavljena u medijima

Mediji širom sveta ne prepoznaju stručnost žena, uprokos njihovim postignućima, ali su sve skloniji da objave vesti koje govore o različitim aspektima ličnog iskustva i privatnog života. Iako je udeo žena među ekspertskim glasovima rastao, on je dalje izrazito nizak, svega 23%. Sa druge strane, zastupljenost žena koje govore isključivo na osnovu ličnog iskustva ima kontinuirani trend rasta i iznosi 42%.

Ekspertkinje su u domaćim medijima značajno ređe prisutne nego što je to svetski prosek. Podaci iz 2025. godine pokazuju da samo 12% od svih eksperata čine žene (7% u 2015 i 14% u 2020), dok među subjektima koji su predmet vesti zbog ličnog iskustva, žene čine većinu, odnosno 58%.

Rodno zasnovano nasilje jedva da dospeva u vesti

Različiti oblici rodno zasnovanog nasilja pojavljuju se u manje od dva odsto svih vesti širom sveta. U Srbiji je to jedan procenat, pri čemu dodatni problem čini senzacionalistički i neetički pristup prilikom izveštavanja.

Rodni stereotipi opstaju

Pekinška platforma zahtevala je nestereotipizovane prikaze, što je dodatno naglašeno nedavnim Paktom za budućnost (2024). Godine 2025-e, rodni stereotipi u vestima širom sveta su ukorenjeniji nego ikada u proteklih 30 godina. Samo dve od svakih 100 priča prikazuju žene i muškarce na način koji razbija pojednostavljena društvena uverenja o njihovom polu. Mediji u Srbiji stereotipe izazivaju još ređe. Iako takvi tekstovi postoje oni su u 2025. godini ispod jedan posto.

Napredak ka jednakoj zastupljenosti u profesiji

Tri decenije od Pekinške deklaracije, 41% tekstova i priloga u tradicionalnim medijima širom sveta potpisuju žene, što predstavlja napredak u odnosu na 28% iz 1995. godine, ali i dalje nije rodna ravnopravnost. U Srbiji je, pak, novinarstvo profesija u kojoj su žene uveliko zastupljenije nego muškarci i tako je tokom cele decenije. One su autorke u 72% analiziranih vesti u kojima je poznato autorstvo. Uprkos tome, rodni jaz u medijskoj reprezentaciji i dalje čvrsto stoji.

Poruka GMMP-a u 2025. godini, trideset godina nakon Pekinga, jeste da je globalna medijska industrija na raskršću kada je reč o napretku ka rodnoj ravnopravnosti. Dokazi o uspešnoj primeni medijskih preporuka iz Pekinškog plana još se ne vide. Dva važna strateška cilja (1) povećati učešće i pristup žena izražavanju i odlučivanju u okviru i putem medija i novih komunikacionih tehnologija i (2) promovisati uravnoteženo i nestereotipno prikazivanje žena u medijima i dalje nisu postignuta.