Sa velikim žaljenjem obaveštavamo da je profesor dr Radosav Ratko Božović, redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, preminuo 23. novembra 2023. godine u 90. godini.

Radosav Ratko Božović rođen je 11. juna 1934. godine. Bio je srpski univerzitetski profesor, književnik, kulturolog.

Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine, gde je magistrirao 1967, a doktorirao 1971. godine. Uža specijalizacija mu je bila teorija i sociologija kulture, sociologija slobodnog vremena i sociologija umetnosti.

Bio je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Predavao je na predmetima: Teorija kulture, Sociologija kulture, Kulturna politika, Javno mnjenje. Bio je dugogodišnji šef Katedre za novinarstvo i političku sociologiju. Držao je predavanja i na redovnim i na poslediplomskim studijama. Bio je rukovodilac smera Sociologija kulture i kulturna politika na postdiplomskim studijama Fakulteta političkih nauka, gde je držao predavanja iz predmeta Fenomeni modernog sveta.

Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na predmetu Sociologija umetnosti, na Filološkom fakultetu u Beogradu na smeru Sociologija jezika i književnosti poslediplomskih studija na predmetu Sociologija masovnih komunikacija i na poslediplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na predmetu Kultura urbanog vremena. Predavao je Teoriju kulture na Fakultetu političkih nauka u Podgorici i Fakultetu vizuelnih umjetnosti. Deset godina proveo je kao predavač Sociologije kulture na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću.

Radio je i kao jugoslovenski dopisnik francuskog časopisa za svetsku politiku Democratie Nouvelle (Nova demokratija). Bio je urednik edicije „Kultura i društvo” (IP „Vuk Karadžić”, Beograd) i biblioteke „Poenta” (IP „Unireks”, Nikšić). Studijski je boravio u Parizu od 1972. do 1973. godine, a u Njujorku 1986, 1992. i 2006. godine. Poslednjih godina svog života predavao je Sociologiju umjetnosti na Fakultetu umjetnosti na Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici.

Autor je oko 300 naučnih, 150 stručnih radova i 15 naučnih projekata.

Neka od njegovih najznačajnijih dela su ,,Kultura slobodnog vremena", ,,Metarmofoze igre", ,,Iskušenja slobodnog vremena", ,,Usud igre", „Nedoumice oko kulture“, „Lavirint kulture“, „Pod znakom pitanja“, „Kroz crveno“, „Kult – ura“, „Noćna mora“, „Izveštaj iz ludnice“, „Razbijeno ogledalo“, „Leksikon kulturologije“, „Tišina dokolice“, „Igra ili ništa“, „Paradoksi medijske slobode“, „Molitve osame“, „Geometrija mišljenja“.

U oktobru 2023. godine objavio je knjigu pod naslovom „Tajne dijaloga“.

Dobitnik je nekoliko nagrada: za doprinos razvoju humora i satire „Đorđe Fišer“ 2012. godine, za teorijski pristup satiri „Radoje Domanović“ 2016. godine, za životno delo za humor i satiru ,,Tipar” 2016 , nagradu za studiju ,,Paradoksi medijske slobode” časopisa Dialogos, kao najbolje delo u regionu iz teorije medija 2015. godine i mnogih drugih. Dobitnik je zvanja Vitez poziva 2021. godine, koji dodeljuje Liga eksperata.

Bio je član srpskog žirija Saveta za borbu protiv korupcije, koji dodeljuje nagradu ,,Verica Barać" , član žirija Lige eksperata-LEX koji dodeljuje nagradu Vitez poziva, kao i član Udruženja književnika Srbije.