Dan međunarodnog humanitarnog prava u Srbiji, obeležen po prvi put, održan je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Povod skupa bila je studija o primeni međunarodnog humanitarnog prava u Srbiji, koju je izradila prof. dr Vesna Knežević-Predić sa Fakulteta političkih nauka. Izveštaj je predstavljen na godišnjicu pristupa Savezne Republike Jugoslavije/Srbije Ženevskim konvencijama, 16. oktobra 2001. godine.

Prof. dr Miloš Hrnjaz sa Fakulteta političkih nauka pozdravio je učesnike okruglog stola i izrazio zadovoljstvo što se po prvi put u Srbiji organizuje Dan međunarodnog humanitarnog prava. On je ukazao na činjenicu da se ova oblast izučava na FPN-u više od dve decenije, ali i to da je današnji susret jednako važan kao i trenutak kada je sve počelo 2001. godine. „Ženevske konvencije kojima je tada pristupila SRJ, a čija je strana ugovornica danas Srbija, su najvažniji ugovori u oblasti međunarodnog humanitarnog prava čiji je osnovni cilj da zaštiti one koji učestvuju u neprijateljstvima, kao i da ograniči sredstva i metode rata. Prema članu 47 prve Ženevske konvencije, visoke strane ugovornica obavezuju se da u svojim zemljama vrše, za vreme mira, kao i za vreme rata, što je moguće šire upoznavanje stanovništva sa tekstom ove konencije“, rekao je prof. dr Hrnjaz.

Autorka Izveštaja o primeni međunarodnog humanitarnog prava u Srbiji, prof. dr Vesna Knežević-Predić sa Fakulteta političkih nauka, navela je kako je put izrade ovog istraživanja bio veoma dug i kompleksan, ali da ono predstavlja inicijalnu kapislu koja bi trebalo da podstakne na razgovore na ovu jako bitnu temu. „Pitanje implementacije međunarodnog humanitarnog prava u Srbiji počiva na tri pogrešne pretpostavke, na ukorenjeno uverenje da je dovoljna samo ratifikacija ugovora, na implementaciju se gleda kao na prinudu, a ne nešto što je važo samo po sebi i da primena međunarodnog humanitarnog prava počinje kada nastane sukob. Neophodno je da postoji sistem institucija, koji uključuje i stručna tela, kao i nacionalna društva, a krajnja odgovornost je na državi“, objasnila je prof. dr Knežević-Predić.

Predstavnica Crvenog krsta Srbije Saša Avram istakla je da je misija Crvenog krsta odgovaranje na humanitarne potrebe i obaveza da se promoviše međunarodno humanitarno pravo. Ona je dodala da se svake četiri godine održavaju konferencije u Ženevi gde se donose obavezujuće rezolucije, a upravo je jedna takva podstakla Crveni krst da podrži ovaj Izveštaj. „Studija daje dobru osnovu za dalje aktivnosti i postoji dosta načina na koji se može iskoristiti. Jedan od načina je i njena mogućnost korišćenja za dalje pregovore sa institucijama kako bi se situacija poboljšala“, zaključila je Avram.

Prema rečima predstavnika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Alekse Ralevića, ovaj komitet igra veoma važnu ulogu u razvoju međunarodnog humanitarnog prava i predstavlja ne samo njegovog čuvara, nego i podršku državama u nacionalnoj implementaciji. On je izneo na koje sve to načine Savetodavna služba Komiteta, kao jedan od njegovih organa, pruža podršku državama u primeni ove grane prava. „Savetodavna služba realizuje niz aktivnosti koje imaju za cilj da olakšaju proces primene međunarodnog humanitarnog prava u nacionalna zakonodavstva. Potpisivanje i ratifikacija, pravno-tehnička podrška, izrada publikacija i razmena informacija su samo neki od mnogih načina na koje Međunarodni komitet Crvenog krsta pruža podršku državama“, saopštio je Ralević.

Istraživač-pripravnik Goran Sandić sa Fakulteta političkih nauka govorio je o upotrebi znaka crvenog krsta i mogućim zloupotrebama koje su navedene u ustraživanju. On se osvrnuo na činjenicu da ono što crveni polumesec, kao znak Crvenog krsta, izdvaja od drugih je što uživa međunarodno-pravnu zaštitu. „Mnogobrojni članovi različitih Ženevskih konvencija štite ovaj znak od zloupotreba, konkretno član 53 Prve konvencije, koji zabranjuje upotrebu znaka i naziva bilo kome ko nije konvencijom ovlašćen na to. Uslovi i način upotrebe znaka i naziva Crvenog krsta u Srbiji određeni su Zakonom o upotrebi i zaštiti znaka Crvenog krsta iz 1996. godine, gde je od 15 članova samo nekolicina danas operativna, s toga je prvi korak donošenje novog zakona koji će u potpunosti urediti ovu oblast“, izjavio je Sandić.

O značaju mekog prava u pogledu daljeg usavršavanja i implementacije međunarodnog humanitarnog prava pričala je doc. dr Janja Simentić Popović sa Fakulteta političkih nauka. Ona je navela da je značaj mekog prava zasnovan na dvema pretpostavkama - sa jedne strane na realnoj potrebi ove grane prava u našem svakodnevnom životu, a sa druge na stagnaciji tradicionalnih izvora međunarodnog humanitarnog prava, kao što je ugovor o pravu. „Iako postoje opravdane kritike koje se odnose na ovakvu vrstu razvoja međunarodnog humanitarnog prava, kao što je inlkuzivnost samog procesa, Srbija bi trebalo da shvati da je upravo ovo put kojim će se u budućnost ići. U prilog tome, neke od prepruka su - identifikacija dokumenata mekog prava, stvaranje tela koje će pratiti razvoj mekog prava, shvatanje da i Srbija ima interes da se uključi u ove procese“, podvukla je doc. dr Simentić Popović.

Poslednji segment okruglog stola bio je posvećen ugovorima kojima Srbija nije pristupila, a o kojima je govorio prof. dr Miloš Hrnjaz. On je ukazao da, iako je Srbija pristupila velikom broju ugovora, postoji značajn broj onih u kojima ona nije strana ugovornica. „Jedan od takvih ugovora je Konvencija o kasetnoj municiji koji na Zapadnom Balkanu nije potpisala još jedino Srbija. Svestan sam da je ovaj proces izuzetno kompleksan, i da ima više aspekata, ali humanitarni razlozi koji govore u prilog pristupanja ovoj konvenciji bi trebalo da se uzmu u obzir“, rekao je prof. dr Hrnjaz.

Skup su organizovali Beogradski međunarodnopravni krug, Crveni krst Srbije i Centar za evropske i međunarodnopravne studije Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Moderatorka okruglog stola bila je bila istraživačica-pripravnica na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Marina Radovanović.