Osmi po redu Dani javnih politika, u organizaciji Grupe za analizu i kreiranje javnih politika, Fondacije Konrad Adenauer i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, ove godine po prvi put održani su onlajn, putem platforme Zoom. Panelisti su u okviru predavanja i diskusija govorili o međunarodnim odnosima, ekonomskoj politici i održivom turizmu u doba pandemije virusa korona.

Dane javnih politika 2020. godine otvorili su izvršni direktor Grupe za analizu i kreiranje javnih politika Miloš Hrkalović i direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru gospodin Norbert Bekman-Dirkes.

U ime Grupe za analizu i kreiranje javnih politika Miloš Hrkalović izrazio je posebno zadovoljstvo što se, uprkos otežanim uslovima, Dani javnih politika održavaju i ove godine. „Kultura demokratskog dijaloga koja krasi Dane javnih politika od početka je velika i značajna stvar“, rekao je Hrkalović. On je naglasio da je ove godine zabeležen rekordan broj učesnica i učesnika na konferenciji.

U ime Fondacije Konrad Adenauer prisutne je pozdravio direktor predstavništva za Srbiju i Crnu Goru gospodin Norbert Bekman-Dirkes, koji je istakao značaj tema koje se obrađuju u okviru Dana javnih politika smatrajući da one ukazuju na neophodnost solidarnosti na globalnom nivou. „Drago mi je da održavamo dugu tradiciju saradnje i diskutujemo o temama važnim kako za Evropu, tako i za čitav svet“, izjavio je Norbert Bekman-Dirkes. On je pozvao na međusobno razumevanje tokom prilagođavanja novonastalim okolnostima, ali i na nastavak partnerstva.

Predavanje na temu „Međunarodni odnosi u doba pandemije“ održao je istraživač-saradnik sa Instituta za političke studije Mladen Lišanin.

Lišanin je ocenio da je pandemija dovela do novih okolnosti, ali i primorala donosioce odluka da drugačije gledaju na izazove koji se pred njima nalaze. On je dodao da se uobičajni problemi međunarodnih odnosa nisu bitno promenili pojavom pandemije. „Svetska epidemija nije obrisala tradicionalna pitanja tvrde moći u ekonomiji. Ukoliko nešto može da izokrene klatno u internacionalnim odnosima to je upravo ova Covid-19 kriza“, kazao je Mladen Lišanin. On je saopštio da je još uvek neizvesno kako će međunarodni odnosi izgledati na samom završetku pandemije jer se države u krizi okreću sebi. Lišanin je podvukao da je sasvim sigurno da ovo nije poslednji izazov, kao ni kriza ove vrste, koju će tekuće generacije imati prilike da vide.

„Ekonomska politika u vreme Covid-19 epidemije“ bila je tema diskusije na kojoj su učesnici bili prof. dr sa Fakulteta za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije Tatjana Dragičević Radičević i član Fiskalnog saveta Republike Srbije Nikola Altiparmakov. Moderator disusije bio je glavni i odgovorni urednik nedeljnika „NIN" Milan Ćulibrk.

Profesorka dr Tatjana Dragičević Radičević sa Fakulteta za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije istakla je da je ovo izuzetno kratak period za donošenje nekih zaključaka i da je potrebno opsežno istraživanje ovako kompleksne krize. „Srbija u ovom trenutku, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, ima jedan od nižih padova u ekonomiji. U određenim sektorima, posledice su bile velike i po svet, ali i po Republiku Srbiju“, istakla je prof. Dragičević Radičević. Kada je u pitanju poređenje krize izazvane poplavama iz 2014. godine i krize sa virusom korona, profesorka Dragičević Radičević rekla je da trenutno vlada velika neizvesnost i da će se posledice krize videti tek za dve do tri godine i dodala da su efekti krize očigledniji u kraćim vanrednim stanjima. Na pitanje da li nas čeka ekonomska kriza nakon epidemije profesorka nije imala optimističan stav. „Moj stav je vrlo pesimistički, jer nam predstoji teška i neizvesna zima i to ne samo u ekonomskom, već i epidemiološkom smislu. Uzrok krize uvek utiče na intenzitet i trajanje iste“, saopštila je prof. Dragičević Radičević.

Član Fiskalnog saveta Republike Srbije Nikola Altiparmakov objasnio je zašto Srbija ima manji pad u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope. Naime, Altiparmakov podsetio je da je Srbija nisko razvijena zemlja i da ne prati svetske tokove u onoj meri u kojoj to rade razvijenije zemlje. „Pozvao bih se na staru izreku da ko visoko leti, nisoko pada, tako da razvijene zemlje imaju veliki pad od preko čak 8 odsto BDP-a“, predočio je Altiparmakov. Altiparmakov je istakao je da je kriza izazvana poplavama u Republici Srbiji 2014. godine trajala kraće i da je uticaj na ekonomiju bio znatno drugačiji. „Sada imamo drugačiju situaciju, jer smo ušli sa jako visokom stopom rasta, kriza nas jeste oborila, ali sa relativno visokog nivoa. Kada je reč o 2014. godini, mi smo već bili u ekonomskoj krizi koju su poplave dodatno produbile“, ocenio je Altiparmakov. Na pitanje da li nas čeka ekonomska kriza nakon epidemije, Altiparmakov je naglasio da je ovo najveća kriza ove generacije, koja će izazvati velike nejednakosti i o kojoj će se govoriti u narednim decenijama.

Tema poslednje panel-diskusije VIII Dana javnih politika bila je „Održivi turizam" na kojem su učestvovali državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević i direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije - HORES dr Georgi Genov. Moderatorka panel diskusije bila je Milica Pujkilović.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević izjavio je da se srpski turizam od januara 2020. godine usled posledica pandemije virusa korona preorijentisao na promociju domaćeg turizma našim građanima. „Doneta je odluka da se odobre dodatna sredstva za domaće vaučere što predstavlja stimulaciju za trošenje i ostanak u našoj državi“, naglasio je Knežević. On je ukazao na važnost deviznog priliva inostranih turista, koji je, kakao je istakao, nezamenljiv.  Prema njegovim rečima, Srbija mora biti spremna za otvaranje granica i dodao da je uveren u to da će se naša zemlja, u periodu nakon pandemije, dobro pozicionirati na globalnom tržištu.

Direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije - HORES dr Georgi Genov dodao je da se 86 odsto turista opredeljuje za boravak u hotelima koji poseduju sertifikat kojim su se obavezali na poštovanje svih epidemioloških mera. „Očekujem da će se u narednom periodu veliki broj hotela sertifikovati i o tome obavestiti svoje korisnike putem društvenih mreža. Hoteli imaju protokol i preporuke Svetske zdravstvene ogranizacije koje moraju poštovati“, istakao je Genov. On smatra da PCR test ne treba da bude uslov za boravak u hotelu, jer takva odredba može biti diskriminatorna što može dovesti do smanjenja poseta u hotelima i ostalim smeštajnim objektima.