Drugi dan onlajn Regionalne nedelje mreže CESPASWON održan je 24. novembra, a započet je uvodnim izlaganjem doc. dr Marine Pantelić sa Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koja je u svojstvu moderatorke ukazala na izazove u odgovoru na pandemiju COVID-19 u regionu. Najavljujući izlaganja tokom drugog dana vebinara, ona je sintetisala zajedničke probleme i posledice COVID-19, koji su uočeni u Austriji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.

Reakcije društava Slovenije i Federacije Bosne i Hercegovine prezentovale su prof. dr Vesna Leskošek sa Fakulteta za socijalni rad Univerziteta u Ljubljani i prof. dr Sanela Bašić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Iako sa posebnim fokusom na COVID-19, izlagačice su tokom drugog dana onlajn Regionalne nedelje analizirale višestruke i dugotrajne krize kojima su izložena društva u kojima žive i rade.

Prof. dr Vesna Leskošek je u svom izlaganju o radu centara za socijalni rad u Sloveniji tokom prvog talasa COVID-19 ukazala, pre svega, na promenjeni kontekst u kojima oni funkcionišu i na promenjene socijalne politike, u kojima je osnovni pristup aktiviranje, tj. zapošljavanje korisnika. Socijalnu realnost, pak, čine, prema njenim istraživanjima, porast siromaštva, porast udela jednoroditeljskih porodica, jednočlanih domaćinstava, starijih žena itd. U oblasti socijalne zaštite, COVID-19 je uticao na povećanje broja umrlih u domovima za stare, uprkos njihovom zatvaranju, a kao posledica zaražavanja zaposlenih u domovima. Broj siromašnih se dramatično uvećao, kao i problem obezbeđivanja dovoljno hrane, dok je nasilje u porodici takođe postalo učestalije. Na osnovu sakupljenih dnevnika 11 socijalnih radnika koji su se dobrovoljno prijavili za ovu aktivnost, na ukupno 183 strane njihovog teksta, primenom metode MAQDA, utvrđeno je da su tokom pandemije socijalni radnici bili najviše zabrinuti povodom: siromaštva dece i nemogućnosti mnogih porodica da prehrane decu, nemogućnosti porodica da obezbede svojoj deci praćenje obrazovnog procesa (zbog nedostatka kompjutera i sl), te nasilja u porodici i zaštite dece. Kao glavne nedostatke u svom radu tokom pandemije, socijalni radnici označili su neujednačenu praksu rada ustanova socijalne zaštite tokom COVID-19, ograničavanje kontakata sa korisnicima, nedostatak tehničke opreme za komuniciranje sa korisnicima, poteškoće u obavljanju terenskog rada, odsustvo planiranja za vanredne okolnosti, potpunu isključenost iz politike planiranja odgovora na COVID-19 i komunikaciji od vrha na dole. Brojne etičke dileme su se pojavile, ali i brojne dobre prakse, ukazala je prof. Leskošek.

U svom izlaganju o (ne)postojećim odgovorima socijalne politike na COVID-19 u Federaciji BiH, prof. dr Sanela Bašić imenovala je i analizira tri društvene frakture u Federaciji: rat, tranziciju i COVID-19. Ona je pokazala na koji način ovi traumatični događaji utiču na egzistencijalnu nesigurnost pojedinaca i kakve posledice imaju na šira društva i zbivanja u njima. Decenijama unazad široko rasprostranjeno siromaštvo u Bosni i Hercegovini predstavlja konstantu društvene stvarnosti, za koju država ne pronalazi adekvatna rešenja, pokazala je ona. COVID-19 produbio je postojeće probleme – samo stopa nezaposlenosti popela se na 34,7%. Trenutnu situaciju u društvu karakterišu nezadovoljene zdravstvene potrebe velikog procenta stanovništva (naročito kod osoba sa invaliditetom i kod ljudi koji imaju hronične bolesti), izraženi problemi sa mentalnim zdravljem (posebno kod žena), pogoršanje finansijske situacije, problemi sa stanovanjem i smanjenje rashoda za hranu. Kao i u drugim državama, u Federaciji su uvedene restriktivne politike, iz potrebe za sprečavanjem širenja virusa, dok su sprovedene i specifične mere pomoći i podrške, koncentrisane u najvećoj meri na tržište rada i na novčane transfere siromašnom stanovništvu. Međutim, mere na tržištu rada umnogome više targetirane su na preduzeća i na poslodavce, nego na zaposlene, dok je pomoć vulnerabilnima tek umerena – obuhvat naknadama iz sistema socijalne zaštite i dalje je nizak, iznosi naknada takođe. Dohodovni transferi uslovljeni su mestom prebivališta – neke zajednice su aktivnije, u odnosu na druge, u zavisnosti od političke volje i odluka u njima.

Brojne dileme i pitanja, paralele i razlike između društava u regionu, prezentovani su tokom diskusije, u očekivanju narednog dana, 25. novembra, kada će o stanju u svojim državama, sa stanovišta situacije i mera u oblasti socijalne politike i socijalnog rada, izlagati MA Andrea Rakanović Radonjić i doc. dr Anita Burgund Isakov.