Poslednjeg dana Škole američkih studija, uvodno predavanje održao je asistent MA Stevan Nedeljković iz Centra za studije SAD na temu „Amerika u eri Donalda Trampa“. Nedeljković je istakao da su neki od uzroka pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine ekonomski loš položaj srednje klase, naročito „belih okovratnika“, koji su „seljenjem“ industrijskog sektora van SAD ostali bez radnog mesta i Trampovo obećanje da će posao vratiti u SAD. „Uzgred, problematičan izbor Hilari Klinton za kandidata Demokratske stranke, nasuprot miljeniku „demokratskih glasača“, Berniju Sandersu, uticao je da se jedan deo glasača distancira od podrške Hilari“, naveo je Nedeljković. Neke od centalnih tema u Trampovoj izbornoj kampanji i u sadašnjoj predsedničkoj jesu imigraciona i ekonomska politika. Nedeljković je izneo da su Trampove veoma restriktivne mere prema migrantima u pogledu zabrane ulaska stanovnika Libije, Sirije, Severne Koreje, Venecuele, kao i uzimanje dece migranata koji su ilegalno ušli u SAD, prilično negatino uticale na „meku moć“ SAD. „Trampova ekonomska politika predstavlja spoj ekonomske politike Bila Klintona, koja daje veći značaj oblasti ekonomije u odnosu na druge i politike Ronalda Regana gde je naglasak na deregulaciji, poreskoj reformi i carinama. Još jedna odlika predstavlja i ukidanje „štetnih“ multilateralanih sporazuma poput NAFTA, TTIP i TTP“, istakao je Nedeljković. On se osvrnuo na spoljnu politiku Donalda Trampa, koju je okarakterisao kao politiku principijelnog realima, odnosno unilateralizma uz odsustvo vojne intervencije, što predstavlja nastavak spoljne politike prethodnog predsednika Baraka Obame. „Ono što još odlikuje spoljnu politiku Donalda Trampa jesu česti trgovinski ratovi, od kojih je najveći sa Kinom, ali i obnavljanje savezništva sa Saudijskom Arabijom i Izraelom nasuprot evropskim saveznicima u NATO-u, od kojih snažno zahteva izdvajanje propisanih 2,2% BDP za potrebe vojnog budžeta, što je jedna od obaveza koje prihvataju zemlje članice ovog saveza“, zaključio je Nedeljković.

Naredno predavanje održao je asistent MA Marko Dašić iz Centra za studije SAD, koji je u okviru predavanja na temu „Kratak pregled istorijata srpsko-američkih odnosa“ naglasak stavio na uspostavljanje i razvoj diplomtskih odnosa dveju zemalja,  partnerstva za vreme dva svetska rata, dinamiku odnosa u hladnoratovskom, zaključno sa stanjem u bilateralnim odnosima krajem osamdesetih godina 20. veka.

Poslednji panel Škole američkih studija pod nazivom ,,Savremeni srpsko-američki odnosi“, održao je asistent MA Milan Krstić. On je svojim izlaganjem objasnio odnose Srbije i Amerike u vremenskom periodu od 1989. do 2000. godine. ,,Da bismo obradili i razumeli srpsko-američke odnose devedesetih godina moramo da imamo predznanje iz jugoslovenske krize i međunarodnih odnosa generalno u tom periodu. Amerika je imala razlog da brani interese Jugoslavije zbog njenog geopolitičkog značaja“, objasnio je Krstić. Prema njegovim rečima, prva faza odnosa u ovom razdoblju je faza nerazumevanja i propuštenih prilika usled činjenice da 1989. godine dolazi do ozbiljnih oscilacija i do postavljanja teških pitanja poput pitanja situacije na Kosovu. On je prisutne proveo kroz period sankcija koje je Amerika uvela Srbiji i Crnoj Gori u maju 1992. godine kao kaznenu meru. ,,Sankcije koje su uvedene SRJ nisu bile samo ekonomskog karaktera. Radi se o potpunoj izolaciji i izopštenosti od normalnih tokova života, na snazi su tada kulturne i sportske sankcije, zabrana rada aerodroma, ali i mnogi drugi indikatori“, predočio je MA Milan Krstić. On je ukazao i na striktno poštovanje brutalnih sankcija koje su uvedene Srbiji i Crnoj Gori, za razliku od Južnoafričke unije i Rodezije koje su dobile slične sankcije, ali ih se nisu strogo pridržavale. Prema njegovom mišljenju za komplikovan odnos Amerike i Srbije kroz period devedesetih krive su obe strane. ,,Do 2016.godine možemo uočiti niz primera koji predstavljaju napredak u odnosima poput velikih američkih investicija ili naše prihvatanje dva rehabilitovana zatvorenika. Godine 2016. dolazi Tramp na vlast. Srbijom se danas ne bavi sam vrh, kao do tada već savetnici za nacionalnu bezbednost“, pojasnio je Krstić. On je ukazao na činjenicu da je Amerika kroz istoriju ekonomski dosta pomogla Srbiji i još uvek to radi. Objasnio je zavisnost Srbije, trgovinski od strane Italije i Nemačke i energetski od strane Rusije, dok  je prema njegovim rečima bezbednosni faktor koji Amerika pruža najbitniji za našu zemlju.