Tribina „Kriza demokratije“ održana je na Fakultetu političkih nauka. Na ovoj tribini, u organizaciji Evropskog studentskog foruma,  govorili su Dušan Spasojević, Despot Kovačević, Lazar Glišović i Stefan Surlić.

Docent dr Dušan Spasojević pričao je na temu populizma i tom prilikom ga bliže definisao kao ideologiju antielitizma i isticanja naroda kao nosioca vrlina. „Populizam je uvek bio prisutan, ali prvi put imamo političke stranke koje su blzu vlasti, koje u njoj učestvuju i predominantne su“, osvrno se Spasojević. Takođe, on je istakao da je situacija takva zato što postoji svest o krizi demokratije i očigledno nezadovoljstvo naroda.

„Razlozi za rast desnice su ekonomska i migrantska kriza, kriza EU i slabljenje levice. Još jedan razlog jeste i suverenitet, danas su suverene SAD, Rusija i Kina, a za sve ostale se može postaviti pitanje, posebno unutar Evropske unije. To je jedan od glavnih argumenata desnice u Evropi.", kazao je MA Despot Kovačević, saradnik na Fakultetu političkih nauka. On je govorio o novoj desnici i sličnostima unutar nje koje se ogledaju u evroskepticizmu, kao i o njenom pristupu migracijama kao tački razmimoilaženja. „Desnica je sve više u porastu, komunizam je odbačen, a druge ideologije žive u Evropi“, zaključio je Kovačević o jačanju desnice u Evropi.

LLM Lazar Glišović, saradnik u nastavi na Fakultetu političkih nauka, objasnio je uticaj migrantske krize na krizu demokratije, posebno na teritoriji Nemačke. „U Nemačkoj vidimo svojevrstan paradoks, ona je ekonomski nikad jača i njena moć unutar EU je nikad veća, a na izborima se pokazalo izrazito nezadovoljstvo građana. Sve upućuje na to da je to posledica migrantske krize koja je zadesila Evropu“, ukazao je Glišović. Dodao je da je na današnju percepciju migrantske krize verovatno uticalo ranije iskustvo sa problemom izbeglica iz bivše Jugoslavije.

Katalonci unutar Španije uživaju sva prava i poštovanje partikulariteta. Oni imaju autonomiju u vidu autonomne zajednice i niko ne može da ospori da žive u demokratiji“, ocenio je asistent MA Stefan Surlić, govorivši o izborima u Kataloniji. Surlić smatra da se oni potencijalno mogu pozivati na istoriju i represivan Frankov režim, ali je danas Katalonija jedan od pet najbogatijih regiona, što znači da je Španija nije gušila. „U toj bujici odbrane suvereniteta i prava na samoopredeljenje, Španija i Katalonija mogu da udave jedna drugu i bez obzira na ishod obe bi mogle biti gubitnici“, pojasnio je Surlić.